nikenicole

Pročitaj slobodno. Kritiziraj. Pohvali. Sve je to za ljude :)

10.10.2017.

snovi..

Ako me ikada išta fasciniralo, ono baš, to su onda snovi. Ne bih se ni dosjetila te teme, da nisam sanjala ludosti sinoć. Long story short, sanjala sam da sam prevarila momka. Da se odmah razumijemo, volim ga i super nam je. Čak se trenutno ne koljemo kao inače. ^^ Ali su me uvijek intrigirali snovi, ovakvi. Ja sam ja. U snu, jel. A i zapravo :D. A moj momak se uopće u snu nije pojavio [a možda je samo kasnio, kao i inače]. I pojavi se taj neki lik. Nemam pojma tko je, jel u stvarnosti postoji, nikada ga nisam u životu vidjela. I ne sjećam se baš svega, ima tu rupa, sjećam se samo da je imao nekog full "opasnog" psa i da se trudio očajnički baš da me osvoji, ono lud momak za mnom 100%. Nisam bila nikad pobornik Sanjarica i sličnih stvari, al moram priznat da me baš zanima jel zna neko tumačit snove ovdje? Hahaha McCoy tumači da je on taj dečko, pa mi i nije baš pomogao. ^^

08.10.2017.

Nije sve tako sivoo.

Volim vodku. Ne onu običnu. Volim obojanu. Recimo sinoć me sjebala ona crveno-narančasta, od tangerine.Svaki put me prevari, majku joj. Krenem ja vesela, trijezna, normalna oko 3h popodne jučer kod prijateljice. Vratim se kući isto oko 3 [ujutro, jel]. Kao slavila je rođendan + oproštajna, ona prija šta ide u Irsku za 6 dana. I dobra ja, fina, pristojna, sve što ide sa trijeznim osobama. I aj, skupilo se nas 10-15, nemam pojma koliko. Svih znam otprije, svi neke "fine guzice". Ljudi moji, ja sam bocu vodke popila da se nisam okrenila. Dopizdile mi fine priče, krenili svi pit iza mene pa se malo poboljšala atmosfera. Oko ponoć se već nije znalo ni tko je tko ni tko je na čemu. Gledam ja prazni se boca brzo, reko tko pije vodku sa mnom.. kad ono.. NIKO. Znači šta? Dobro je sve. Imam modricu na nozi, pojma nemam odakle. Rame me UBIJA, pojma nemam od čega. Il od koga ^^. Šalim se, nisam takva čak ni pijana. Došepam jutros u 3 u kuću, samo takav walk of shame..probudim se u 11. Ne boli me glava, znači dobro je. Nisam osramotila familiju. Boli rame, boli noga. Sramotno, ali nije prvi put da sam takva jutro poslije, pa nije za brigu. Šaljem jutros poruku prijinoj majci, inače smo si fenomenalni, al ono, ne znam koliki joj je prag tolerancije kod ne-trijeznih ljudi [vidi, ne-trijezni zvuči ljepše nego pijani]. Napišem ja njoj - NEMOJTE ŠTA ZAMIRIT. 😂😂 [interna fora]. Šalje ona na to - haha, aj na kavu. E reko, dobro je, žena domaćin me još uvijek prihvaća u svoju kuću. Nisam završila ni na hitnoj ni na policiji. Ne boli me glava i nisam se osramotila. 👌👌😎

06.10.2017.

Kako je umrlo jedno cicarenje.

Mrzim škrte ljude. Džabaroše. Cicije. Situacija od prije nekih godinu dana [a podsjetila me situacija sinoc na nju]. U biti nekoliko sitaucija, al sve s istom osobom. Zvat ćemo je Cicka. Ne jer ima velike cice [nema.] nego kao od milja za JEBENASICICIJA. A zapravo se zove Tina, al Cicka je kulije. Znam Cicku dugo, čak za moj ukus i predugo. I ona i njeni stvarno imaju novaca, dok sam ja veliki dio dosadašnjeg života "krpala" za kutiju cigara. I tako; sjedimo jednom Cicka, ja i dva prijatelja na kavi u centru gdje sam radila, u kafiću gdje sam svaki dan pila kavu. Nekad i više puta dnevno, jebiga volim kavu. I sve divno i krasno, pijemo "radničku kavu" od 8kn [zbog mene], dok je inače tu kava 10kn. Za građane prvog reda, jel. 😂 I dobro, dođe konobarica [s kojom sam si već bila dobra poznanica, kao što rekoh svaki dan sam tu] i kaže da jel može naplatiti, da joj je smjena. Kažem ja naravno, i kao i svaki dan izvadim SVOJIH 10KN ZA SVOJU KAVU. Izvade i njih dvojica SVOJIH 10KN SVAKI ZA SVOJU KAVU. A Cicka napravi šta? Uzme račun, pogleda, na računu naravno cifra 32kn.. i šta? Otvori cicka novčanik, i izvadi 2kn i stavi na stol. Na naših 30. Znači momentalno mi se zamračilo ispred očiju. JEL ME JEBEŠ? Razumila bi ja to da je Cicka rekla - nemam za kavu, ok, platila bi ja, ni prvi ni zadnji put. Al Cicka oduvijek IMA novaca. I to se zna. Al ih voli imat, i nikad ništa neće plati. Al ok. Druga situacija. Cicka i ja na faksu. Pita ona mene, s onom svojom glupom facom - oćeš li ići na pauzi u menzu? Reko neću, Cicka. Nisam gladna, već sam jela. Znam ja šta se Cicki mota po glavi, ona nema iksicu. Reko, dat ću ti ja svoju iksicu pa ti idi. Ok. Dođe pauza, kad šta, nema Cicka SITNIH novaca, pa kao daj Nike 2-3 kune za kroasan i čokoladno mlijeko. Ajde. Da Nike glupa i to. Dođe slijedeća pauza, kaže Cicka oćeš ić nike zapalit vani na pauzu? Oću, Cicka, normalno da oću. I izađemo mi, kad šta? Iznenađenje, nema Cicka cigara, daj Nike jednu. Dobro. Da Nike i cigaru. Oćeš li da ti koju i zapjevam dok popušiš? Jedi govna. Dobro. I tako xy situacija. Cicka je takva da će prvo pitat tebe papirnatu maramicu, pa kad kažem da nemam ona na to "a dobro mozda ja imam" i kopat po svojoj torbi. Pa ljudi moji, jel to normalno. Nije meni problem iksica, ni 2-3 kune, ni maramica, ni cigara. Al daj sjaši više. I tako je Cicka godinama muzla sve oko sebe, dok nije Niki puka film. Pa sam je, ni više ni manje, nego za Novu Godinu ispalila, i više ne pričam s njom. Na vrh glave je meni Cicke. Imam ja i prijatelja koji stvarno nikad nemaju, i njima bi dala zadnju kunu. Al Cicki ne dam. Jer znam da ima i da samo iskorištava sve oko sebe. Jednom je došla u mene na taracu na kavu. I sad, fora je u tome što inače kad sjedimo kod mene [ko god došao] to uvijek potraje 3-4h. I dođe Cicka na kavu od 4 sata sa tri cigare u kutiji. Ajde, spušila ona svoje, i znamo svi već kako ide priča dalje. Uzet ću ti Nike jednu cigaru. Dobro, Cicka, uzmi. Pa je malo poslije, uzet ću ja još jednu. Dobro, kažem, dok se mislim jel mi je lakše zatući pepeljarom ili čašom. Pa kontam šteta da svijet ostane bez jednog tako intelektualnog bića koje veseli ljude gdje god se pojavi. Baš bi šteta bila. Kad prođe neko vrijeme kaže Cicka, uzet ću ti još jednu cigaru. E ljudi moji, kad tu nisam postala ubojica mekog srca, ja ne znam kad ću. Ne bi mi toliko bilo žao ni pepeljare ni čaše, koliko mi je poslije bilo žao da je stvarno nisam nečim odalamila. I kažem ja, da te nešto pitam Cicka [dok ona pali treću moju cigaru]. Reci, kaže Cicka. Reci ti meni, koliko si mislila stat u mene na kavi? Vidim ja ne konta Cicka kud priča ide. Kako misliš? Pa mislim, koliko inače stojiš kod mene na kavi? Kaže ona, sva zbunjena kakve je gluposti pitam, pa nekih 2-3 sata, štajaznam. Pa reko, draga Cicka, jesi ti na kavu od 3 sata došla sa tri cigare? Skonta Cicka [aplauz] koja je ura. Kaže - aaaaaaa ma znaš, pa zaboravila sam kupit. E PA REKO, DRAGA CICKA CICKASTA, DA BI LI CICKASTA, BRAT TE OSTAVIO KRAJ TRAFIKE, A TA TI TRAFIKA JOŠ RADI I UDALJENA JE MINUTU IPO, PA SE TI LIJEPO SAD DIGNI I PROŠETAJ, KUPI JEBENE CIGARE I SLOBODNO SE VRATI PIT KAVU. Jebo te svak da te jebo s cigarama koje ja berem na stablu pa ih dijelim kapom i šakom.

04.10.2017.

Na današnji dan.

AHAAHHAHAHAHAHAHAHAHA. Majko moja mila. Jel znaš ono kad ti fejs izbaci "na današnji dan" olitiga Memories? E to mi se desilo. Maloprije. Oplakah kako nisam odavno. I sjetim se po godini i datumu otprilike o kojem se dečku radi, i sjetim se ove stvari. Znači, momak prva liga [fizički]. Viši od mene za dvije glave, sigurno. Zgodan za popizdit. Simpatičan. Sve nešto kul i pozitivno. A ljudi moji, glup ko stup. I naravno, brzo se to shvati. Al, ajde, mislila sam tada, briga me, malo ćemo se zezat i svako svojim putem. Ali je problem bio što sam od nas dvoje samo ja tako mislila. Naša "veza" sastojala se od, ni više ni manje, nego [pauza za bubnjeve] TRI DEJTA. U tri dana. Dan 1/dejt 1: šetnjica, piće, ajde, standardno sve 5, kažem malo glup momak ali nebitno. Nije on bio ono "ne znam korijen iz 2861965 glup", on je bio "ne znam koliko je 2+2x2" glup. Vrati se na poantu, Nike. Ugl, sve 5. Dan 2/dejt 2: kaže maci čim smo se našli - pozdravila te moja majka. Ja propisno blenem u njega kao tele u šarena vrata, naravno. Kontam, ajde, možda me žena odnekud zna. Možda smo skupa pleskale pome da pocrvene. Možda je moj stari bario dok su bili mlađi. Možda me zapravo dala na posvajanje i ona je zapravo moja majka. Jer, ne želiš si na drugom dejtu čut to, pa smisliš 458 ludosti u sekundi prije nego tvoj polupismeni prezgodni a munjeni polumomak kaže - pričao sam ja njoj o tebi. Znamo se tipa 4 dana, ovo nam je drug dejt. A ti si pričao majci o meni. ŠTA, POBOGU? Jesam došla vezane ili puštene kose i šta sam obukla? Drugo nemaš šta. Al ajde. Rečem si ja i tu, nema veze. Momak je malo drugačiji nego ono na što sam navikla, ali ne znači da je loš. i dolazimo na treći [čitaj zadnji] dejt. Sjednemo na rivu, more, večer, romantika, klišeji. Gledam ja more [gdje se meni pjeni..blabla]. Kaže moj odabraniksrcamoga/nedajBožedagavišesretnem - moram ti nešto reći. U meni opet 458 ideja, od "imam novu ribicu u akvariju" do "idem na promjenu spola/idem u svećenike/na rubu sam suicida". Ali ne odreagiram. Kažem samo - nemoj, jer sam 99% sigurna što slijedi. Kaže - moram! Šutim. Slušam more - dobro jutro veli. Kaže maci - ja tebe volim. Šutim. Gledam more. Razmišljam kako bi smislenije razgovore imala s ribicama koje plivaju u moru i pamte dvije minute, nego sam ijednom imala s njim. Razmišljam kako bi bilo dobro da iskoči morski pas i pojede me/ga. Da padne meteorit i sravni rivu. Potres. Smak svijeta. Bilo šta, da me izvuče iz ove situacije. Ništa. Šutim. Gledam more. Kaže maci - a ti? Reko, ja sam dobro, hvala na pitanju. Skonta maci [za promjenu da išta skonta] koja je ura. I tu je sve [štagod to sve bilo] stalo. Nismo se više ni čuli ni vidjeli. Ne znam šta je majka na to rekla. Pretpostavljam da ipak nisam posvojena. Ljudi moji, sve ja kontam, ljubav na prvi pogled ili nešto. Ali meni je to bulšit teški. Da ti mene voliš treći put kad si me vidio. Nekako mi je to stvarno too much. I da još na to očekuješ isti odgovor. Ne znam, možda nekome to ide, meni ne. Ali šta je momak bio poseban, to je nešto.

04.10.2017.

Kriza jebenih srednjih godina.

Živci su mi na milijun. I to nema veze s tim što me McCoy provocira. :D Nema, začudo, veze ni s momkom. Tntntntntn - stari mi je u krizi srednjih godina. Bar ja to tako karakteriziram. Ili je to ili je PTSP. Biram krizu. Znači, da se odmah razumijemo, ne mrzim nikoga. Srbi su Srbi, Hrvati su Hrvati. Ja sam, ako niste do sad skontali, Hrvatica. Al to je manje bitno za priču, nego čisto da PTSP pohvatate. Uglavnom, stari nije normalan. Ne priča sa mnom i sestrama ima preko 3 mjeseca. Progovri sa mnom - kad se zajebe. I vidiš da se zajeba i da mu je ŽAO šta je promrmljao "kwjyudoekwhahos" na tvoje "dobro jutro/dan/večer/kuracjeboteono". Ne nor ma lan. Vjeruj mi. NENORMALAN. Sa braćom je progovorio silom prilika [čitaj nije mogao sam nabetonirati nove skale]. Nama curama - ni a ni b. Inače, ima nas šestoro, tri brata, dvije sestre i ja. Ako svako muško ima ovakav debilnoretardiran period u svom životu, maknut ću na živce. Da se razumijemo, nikad nama ništa nije nedostajalo u životu i stari se stvarno naradio kao konj da bi bili sad gdje jesmo. A super smo, čak i više od super. I taman kad je sve krenilo dobro, njega je nešto okrenulo. Ja vam to ne mogu opisat. I onda mi dva dana užaaaaaasno ide na nerve, pa mi ga dva dana užasno milo. Pa tako u krug. A u međuvremenu, čovjek mutav. Znači kompletno mutav. Dođe mu prijatelj/susjed/tetka - sa svima priča. Dođem ja - nema tona. Adio brate. Pa da to nije za popizdi. Uglavnom, prija 14og ide u Irsku. A ova iz Švicarske dolazi 16og ovamo u posjetu 👌. Pa su mi malo pomišane emocije. Rođakova zaručnica je trudna, stiže novi bebač u familiju (:. Real će izgubit od Tottenhama. Dobro, znamo svi da neće, al nada je kurva. ^^ Nisam večeras s dečkom, jer mu mama sprema pizzu. 😫😄 Jebajiga, mogao je imat umjesto toga picu, al haj. :D A sutra ujutro kava s prijateljem, pa iza ručka kava s prijama, pa popodne kava s prijom i najdražom osobom na svijetu (njen mali od 3 god). Pa navečer možda nešto što nije kava s nekim tko neće stati kući jer mama radi pizzu. OMAJGAD. ^^ A baš sam bila raspoložena..

02.10.2017.

A sad jedan veseli tekst..

Nije normalno. Ovo doba nije normalno, majke mi. Nisam ni ja, al ajd. Nije ni bitno. Idem danas do prijateljice, i prelazim cestu. Stanem na polovici, jer, logično, nema pješačkog. I stojim na sredini ceste [ali je široko dosta], u koloni još jedno auto koje ima proći. I šta se desi? Ne, nije me udarilo auto. ^^ Dva momka u autu [jer, nisi se sredila, Nike, pa naravno da su dva zgodna momka naišla] STANU. On je kralj stao na dred brze ceste, i čini meni mot rukom da prođem. I ja, naravno, odvalim od smijeha. Smiju se i oni, što će. Znači na sred ceste, bez pješačkog, nakon 15 auta što su projurili, on, koji je zadnji, staje i pušta me da prođem. I ja ne znam ko je tu normalan više. Al ok. Nekih 2-3 sata kasnije vratim se kući. Idem do najbližeg kafića na LEDENI ČAJ. Za promjenu. I upadnem u priču s random likom. I blabla povuci potegni, kaže: Daj mi svoj broj? Ja, kao i svaka cura zaljubljena u svog momka, odgovorin 40. Broj noge. Nakon možda pola minute [meni zabavne, njemu zbunjene] - nasmije se. Mislim se bravo, uspio si ipak shvatit. Kaže on - ne, ne, daj mi svoj broj mobitela. Ja na to - ne mogu. Zašto? Pa ako dam tebi svoj broj mobitela, koji ću onda ja koristiti? Prija propisno umire od smijeha, logično, on zbunjen. Kao, šta? Ljudi moji, ja ne znam kako nisam proplakala od smijeha. Ne kopča lik u čemu je fora, i ajde objasnim mu ja nekako. Satrala sam se živa. I kaže, ajde ok, ne daš broj moba, daj barem ime na fejsu. I opet ista pjesma. Ako ti dam svoje ime, koje ću onda ja koristiti? I da ne duljim, ništa mu naravno nisam dala. Ali me nasmija lik [više sama sebe, al aj].

02.10.2017.

Kilometri tuge..

Imam dosta prijatelja/ica. Kad kažem dosta, mislim stvarno dosta. Jedna je otišla jučer u Španjolsku. Vraća se u 6. mjesec [kad završi predavati u školi]. Jedna prija mi je u Švicarskoj sa zaručnikom, ali uskoro dolazi u posjetu 😍😍. A jedna 14og odlazi u Irsku. Na neodređeno, raditi, k momku. Ljudi moji, ja vama ne mogu opisat koliko ja tu curu obožavam i koliko mi to teško pada. Da se razumijemo, drago mi je zbog nje. Ali mrzim da je došlo takvo vrijeme da za napraviti nešto od svog života moraš ići vani na xy godina. Ostavit obitelj i prijatelje, i otići. Ne mogu pojmit da za 10 dana neću moći poslati joj poruku čim otvorim oči ujutro "kuvaj kavu" ili "kuvam kavu" i sjedit s njom na taraci i pričat o svemu i ničemu. Da neću moći izaći s njom navečer zapalit cigaru ili bacit na karte.. Prošetat, gledat tv, spremat kolače. Da odlazi na drugi kraj svijeta. Danas joj je rođendan, sinoć smo od 8 do 1 sjedile i danas cijeli dan i davile se od smijeha. Smijemo se, pričam s njom o svemu samo da ne moram o odlasku. Nikad nisam voljela pokazivati emocije, ni otežavati ljudima. Al imam osjećaj da ću se ovaj put slomiti. Šta se to više bliži gore se osjećam. Dolaze mi suze samo kad pomislim da će otići. Da neće više biti "oćeš ić sa mnom u tebe". Mislim da od cijele naše ekipe jedino ja taj odlazak ne spominjem, ja joj ne otežajem. A mislim da je meni najgore. Znamo se preko 10 godina, i živimo 7 minuta udaljeno. Na dva posla smo zajedno radile. Na isti fakultet išle. Znamo se vidit po tri puta u jednom danu. I sad to sve staje. Pauza kreće. Ne želim niti pomislit da nije samo pauza. Znam da će ići još od prvog dana (ima godinu dana). I još uvijek ne mogu to procesuirati. Imam osjećaj da će dio mene otići. I koga da krivim za to? Sabor/vladu/državu/politiku? Četnike/ustaše/partizane? Serem se na sve svjetonazore, na sve podjele. Serem se na kompletan državni vrh. Serem se na plaće od 2600kn. Na sve se serem, jer tko god da je "kriv" ne može mi je vratiti. Ne može je spriječiti da ode. Ne može nadomjestit svu prazninu i tugu koju već osjećam. Cijenite svaku kavu koju popijete s prijateljima, svaku cigaru koju zajedno zapalite, svaki dan koji se vidite. Svaki put kad se napijete, kad se smijete, kad plačete. Kad šutite. Svaki moment koji ste zajedno. Ni jedan prekid veze, ni jedan bivši momak ni cura se ne mogu mjeriti s time kad vam prijatelj odlazi. Kad ne znate kad ćete je opet zagrlit, poljubit. Donijeti tortu u ponoć za rođendan. Nazdraviti za još jednu novu godinu. Biti tu, jedna pored druge.

28.09.2017.

Sve se može.. kad se ne jede.

E pa u ovom postu ću se samo hvaliti. Da odma upozorim. (: Znači u nekih pola godine - godinu sam skupila bila (po meni podosta) viška kila. I odlučila sam prije nekih pola godine tome stat na kraj. Inače sam poprilično odlučna u svemu. Volim manistru, ne volim kupus. Volim gledat nogomet, ne volim tenis. Volim višnju, ne volim vodku. Jer me skoro usmrtila, al to je već neka druga priča. S kim ne želim pit kavu - neću, bez obzira koliko smo si nekad bile dobre i koliko još uvijek imamo zajedničkih prijatelja. Ono, fuck off. I uglavnom, neću vam naravno reći koliko sam kilograma imala, ali ću vam reći da sam sada na -15 [pauza za aplauz] i da ću još nekih 5-6 skinuti. I da sam presritna i prezadovoljna sama sa sobom, mada sam znala otpočetka da će tako biti. (: Idemo dalje. McCoy kaže da će doći u Split, zaljubili smo se. Šalim se, naravno. :D Al nešto mi ga zabolilo, pa eto znam da će se odma osjećati bolje kad vidi da sam ga spomenila. ;) Iii bilo mi je jučer 3 godine i mjesec veze, i skroz sam(smo) zaboravili na to. Tako to valjda dođe nakon vremena, sad si čestitamo samo polugodišnjice u godišnjice ^^ a trebalo bi to svaki dan čestitat, jer se ne zna tko je manje normalan. Al aj. Sad odoh večerat dok mi nije 18h, i bacit koju na karte 😄🤗

27.09.2017.

PA TI BUDI ŽENSKO..

Kaže jučer baš majčina strina - baš ti dobro stoji cigareta. Najbolji i najluđi kompliment koji sam ikad čula. Pušim već ohoho godina, cigare, jel. I nikad to nisam čula. Nisam nikad čula UOPĆE da je neko nekom rekao tako nešto. Ono, čuješ nekad da nekome ružno stoji cigara. Al nisam znala da može i lijepo. Čuješ i kad kažeš JEBIGA - cura, a psuje. Da nešto razjasnimo, meni jebigajebotejebajiga i ostale varijacije na temu nisu psovke. To mi je nekako više općeprihvaćena verzija onog "ne znam šta da ti kažem". Il ono kad ti baš nešto nedostaje da dočaraš emociju. Tu mi Jebajiga najbolje leži. Pa kažu ružno je vidit curu da pije pivo. Nećemo se lagat s onom da je pivo prehrambeni proizvod, AL JEBAJI GA, VOLIM GA. ♡ Ako ne pijem pivo na zidiću iz dvolitrene plastične boce, zašto je to ružno? Nije lijepo kad cura pije - kaže jedno 7 ljudi jučer, a na to mi stari nalije višnju i ono malo čaše što ja nisam. Višnja je lijepa. Baba je napravi vrhunski, i ja je volim. Naravno da ću je popit čašu - dvije. Neću se nalit ko krava da me moraju vući do auta, ali baš mi i to lijepo stoji :D. Pih, cura, a prati nogomet. Nije lijepo. Znam prati, kuhati, peglati, raditi, saditi, sijati... I zašto onda nije lijepo nakon što ja lijepo danas skuham ručak, operem suđe (malo ja malo perilica), zalijem vrt, popijem kavu s ekipom, da sjednem s prijateljem, naručim pivu, zapalim cigaru i uživam gledajući Barcu? :)

24.09.2017.

VOLIM SVOJE NOVE PAPUČE.

Ok, lijep dan. Barcelona je pobjedila. Real nije izgubio, al aj, ne možeš uvijek sve dobit šta želiš.^^ Znači kupila sam prije dva dana nove papuče i thankyouGod ne kližu se. 🤗 I slatke su čak. Al su se majke mi već isplatile.Kako? Ispao mi je mobitel danas iz ruke, i onoj milisekundi njegovog leta [znaš ono dok te udaraju istovremeno 3 srčana i 2 moždana] desilo se nešto prekrasno. Sklopila sam oči, i unaprijed vidila katastrofu. Mobitel pada iz ruku na beton, ne može na dobro. KAD ONO, pade mobitel meni na nogu, preciznije - na moju novu/predivnu/savršenu/volimju/MEKANU PAPUČU. I ništa mu. Pa kome treba išta više za sreću? (: Mobitel =1500kn. Papuče =49,99kn. Pa ti vidi. Kažem ja, već su se papuče isplatile.


Stariji postovi

<< 10/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
293031


MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
4153

Powered by Blogger.ba